Moje ime je Iris

Drago mi je da ćemo se upoznati! Ovo je mesto na kome ćemo rešavati nedoumice, probleme i sve što nas muči.

Nismo se slučajno sreli. Nešto te je dovelo do mene. Nešto što tražiš uporno a ne uspevaš da pronađeš. Možda ti mogu pomoći?

Zašto radim sve ovo?

Zato što znam koliko puta sam lutala i zalutala tražeći jednostavne odgovore na pitanja. Odlučila sam da nekako sve skupim na jedno mesto i skratim put do sreće.
Zato što znam koliko može biti teško tumarati sam u mraku tražeći izlaz. Zašto nekome ne bih osvetlila put?

Nisam nikada težila da budem superiornija od ostalih jer je nekako sredina uvek bila zlatna ali sam težila ka tome da budem srećna što želim i tebi, i svakome ko naleti na moj blog. Što je više srećnih ljudi oko nas, to je energija bolja i sve je nekako lakše i lepše.

Blog sadrži par kategorija:

O zdravlju – jer bez zdravlja nema sreće
O ljubavi – prema sebi, prema svetu, prema njemu ili njoj, prema porodici, deci.. ljubav ima mnogo oblika i bez ljubavi smo samo mašine a mašine nisu srećne, zar ne?
O lepoti – naše telo, ma kakvo da je, naše je i koristimo ga celog života pa bi bilo lepo da ga volimo i negujemo najbolje što možemo pa i bez svega toga ne možemo biti srećni
O uspehu i neuspehu – jer život je protkan usponima i padovima i ne bi bilo ni malo zanimljivo da je drugačije, pitanje je samo kako se mi nosimo sa tim oscilacijama.

Koja je tvoja uloga u svemu ovome?
Tvoja uloga je da budeš tu, da me čitaš kao što ću ja pročitati tebe. Da mi daš svrhu postojanja u ovom obliku. Da, trudiću se da ti držim pažnju i da gađam tačno tamo gde treba, tamo gde su odgovori na tvoja pitanja.

A znaš li koji je najbolji deo cele ove priče?
Najbolji deo je taj što ćeš moći zaista da me kontaktiraš, da mi ostavljaš komentare ili da postavljaš pitanja. Ma.. najbolji deo tek sledi!

Nekada je postojala rubrika “Draga Saveta” u jednom starom domaćem časopisu. Ljudi bi pisali pisma u kojima bi skinuli sve svoje maske, postavljali pitanja i tražili savet za rešenje problema. Umesto imena bi u potpisu stavljali nadimak ili neku šifru kako bi ostali potpuno anonimni. Čekali bi na odgovor neznajući da li će izaći baš u sledećem broju tog časopisa. E, to je nešto slično ovome što ja radim. Kao maestro u kuhinji sreće, izdajem recepte i trudim se da ubodem pravu mešavinu ukusa. I ne izmišljam, već istražujem naučne studije ili pitam stručna lica.

Dakle? Hoćemo da počnemo?
Pakuj se! Krećemo na put ka sreći!